Prehrambena Industrija - Srbija

Hleb postao luksuz

Vekna belog hleba dostigla je najvišu cenu u poslednjih deset godina. Velike industrijske pekare mese, od ove nedelje, veknu od 500 grama, brašno tipa T-500, za 55 dinara.

To je povećanje od 25 odsto i, naravno, novi šok za istanjene novčanike potrošača. Neki privatni pekari su, već ranije, formirali cenu ove vrste hleba na 60, pa i više dinara.

- Treba imati u vidu da cena hleba prati kretanje cena brašna, odnosno pšenice, na tržištu - kaže Zdravko Šajatović, pomoćnik dorektora novosadske „Žitovojvodine“.

- Skupa pšenica nije rezultat špekulacija na domaćem tržištu, nego je realni odraz stanja na svetskom tržištu.

I ekonomisti ukazuju da je najnovije poskupljenje hleba posledica rasta cena pšenice, koja se, trenutno, uglavnom prodaje po 32 dinara za kilogram sa PDV, ali i energenata, gasa i dizela. Upozoravaju i da se na berzi već nudi pšenica po 33,4 dinara.

Kada se uporedimo sa regionom, cene hleba u Srbiji su i dalje niže nego u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori. Neznatno jeftiniji hleb u odnosu na Srbiju jedu samo građani Makedonije.

- Možda je trenutna situacija sa visokom cenom hleba prilika da neko upita najodgovornije u ovoj državi zašto Robne rezerve Srbije nemaju na zalihama 250.000 tona pšenice, što odgovara dvoipomesečnoj potrošnji pšenice u Srbiji - ističe Šajatović.

- Recimo, svetske zalihe pšenice iznose oko 170 miliona tona, što takođe odgovara dvoipomesečnoj svetskoj potrošnji.

Da su Robne rezerve Srbije u vreme žetve roda 2010. kupile oko 250.000 tona pšenice po 13 dinara za kilogram, što je u to vreme bila realna cena, bi bile osposobljene da intervenišu na domaćem tržištu pšenice preko Produktne berze u Novom Sadu. Mesečno bi mogle da puste nekoliko desetina hiljada tona pšenice po nižoj ceni od one koja se sada traži. Tako bi „smirivale“ tržište, a istovremeno i „zaradile“ na razlici.